Najšokantniji post do sad

(Nije klikbejt hehe)

Da sam žena, ne bih sada kuckao ove redove, nego bih pisao glumici i svetskoj megacarici Džilijan Anderson. Dakle, ne o njoj, nego baš njoj. Genijalka kakva jeste, Džilijan je nedavno pozvala sve žene sveta da joj pošalju svoju seksualnu fantaziju. “Želim da mi žene širom sveta, kao i sve vi koje se tako izjašnjavate - kvir, heteroseksualne i biseksualne, nebinarne, transrodne, poliamorne - sve vi, mlade i stare, bilo koje vere, udate ili singl ili nešto treće, da mi pišete i kažete mi o čemu razmišljate kada razmišljate o seksu”, kaže Džilijan u tekstu za Gardijan.

Sada kada, zahvaljujući Karveru, znamo o čemu pričamo kada pričamo o ljubavi, došlo je vreme da se uozbiljimo i posvetimo onome što je the real deal.

Žene mogu da Džilijan šalju svoje fantazije, frustracije, istraživanja, ono što im je zabranjeno, da pišu o svom detinjstvu, zvukovima, fetišima, krivici, nezasitosti, sado-mazohizmu… ma, svemu. Svoju fantaziju anonimno će poslati i sama Skali, a za ovu svrhu obezbeđena je sigurna email adresa na koju žene mogu da šalju svoja pisma.

“Da li žene i dalje ćute o seksu? Pretpostavljam da će to biti jedna od stvari koje ćemo saznati. Nadam se da će vaši glasovi iz raznih država i bekgraunda baciti svetlo na to koliko smo daleko odmakli od 1973. godine”, piše Džilijan.

Zašto baš 1973? Te godine je objavljena kultna studija Nensi Frajdej My Secret Garden: Women's Sexual Fantasies, koja je valjda prvi put u istoriji svetu otkrila o čemu žene maštaju kada razmišljaju o seksu. Isplivale su opasne ideje, dirty fantazije, čitav skriveni svet koji je izazvao totalni šok među dežurnim mizoginima i protivnicima života generalno. Žene se usuđuju da imaju seksualne fantazije? Ovo su njihove fantazije? Kuku & lele.

Još je veći šok doživela sama Džilijan, koja je knjigu prvi put pročitala praktično 50 godina kasnije, spremajući se za seriju Sex Education na Netfliksu. Bila je zapanjena brojem žena koje nikad nisu doživele orgazam, recimo. I to bi rekle kao da nije ništa. Većina je osećala stid i krivicu; mnoge nisu ni znale šta je uopšte seksualna fantazija. Vaistinu kuku & lele.

Sve mi je ovo megazanimljivo, ali, let’s face it, ja žena nisam i nemam nameru da pišem Džilijan. Međutim, taj šok koji su konzerve osetile kada su čitale My Secret Garden, kao i šok koji je Džilijan osetila, mada iz sasvim suprotnih razloga, ovih dana mi je vrlo dobro poznat, jer sam usred čitanja verovatno najluđe biografije koju sam u životu video, a koja u dobroj meri odgovara količini i vrsti iznenadyenosti i uverdyenosti koju seks izgleda izaziva i dan-danas. Reč je o briljantnoj knjizi Džastina Springa Secret Historian: The Life and Times of Samuel Steward, Professor, Tattoo Artist, and Sexual Renegade.

Dobro došli u sumanuti i neverovatni svet Sema Stjuarda.

Koga?! Da budem potpuno iskren, ni ja za čoveka do pre mesec dana ni čuo nisam. Na njegovo ime sam nabasao slučajno, brsteći Njujork tajms, u tekstu o novoj predstavi Underneath the Skin Džona Kelija, koja se bavi Stjuardovim (divljim) životom & (ne)delom.

Kao pisac, Semjuel Stjuard očigledno nije ostavio predubok trag na književnoj sceni svog vremena. Muvao se on po literarnim krugovima i objavio nekoliko zanimljivih knjiga, ali jedan drugi, ajmo reći, autorski rad zapravo je možda najuzbudljiviji deo njegove životne priče. Reč je o nečemu što je nazvao “Stud File”. Kao što ime potajno sugeriše, reč je o neverovatno detaljnom i zapravo naučno temeljnom katalogu svih frajera koje je Stjuard kresnuo u svom životu. A katalog je, hm, duuugačak.

Tu su imena, fotografije, pa čak i DNK dokazi o svim njegovim seksualnim osvajanjima, od vrlo rane mladosti do duboke starosti. WTF is DNK dokaz nečijeg seksualnog osvajanja? Pa, recimo, stručak stidnih dlačica Rudolfa Nurejeva himself. Nurejeva je Stjuard upoznao još kao tinejdžer, kada je ruski lepotan gostovao u njegovom rodnom Vudsfildu, negde u midwest bespućima konzervativnog Ohaja. Nakon kvikija u garderobi sale u kojoj je Nurejev nastupio, mlađahni Sem Stjuard je od beletana uzeo taj suvenir, ne znajući ni sam da će to biti početak nečeg mnogo većeg i ozbiljnijeg.

Toliko velikog i ozbiljnog da je tokom godina za “Stud File” počeo da se interesuje i Alfred Kinzi, revolucionarni istraživač svega seksualnog i osnivač čuvenog Instituta za istraživanje pola na univerzitetu u Indijani. “Stud File” bio je ostvarenje najvlažnijih Kinzijevih snova, jer je tamo crno na belo imao sve ono što je godinama prikupljao i objavio u prevratničkoj knjizi Seksualno ponašanje muškaraca. S/M, grupnjaci, mornari, bajkeri, javne klonje, ponosni muževi, you name it - sve je bilo tu, uredno zapisano i zavedeno.

Sve do ove Kinzijeve knjige, gej seks i sve u vezi s njim bio je nešto mnogo mračnije i tajnije od tabua. Bio je to smrtni greh i zločin koji te vodi direktno pred vrata pakla. U religioznoj i zatucanoj Americi, knjiga je izazvala šok kakav je neuporediv sa bilo čim što su decenijama kasnije radili najsmeliji provokatori. A ovde ne govorimo o holivudskim glumcima ili pop zvezdama i njihovim procurelim home video uracima; govorimo o jednoj fucking naučnoj knjizi.

S Kinzijem je Stjuard vremenom izgradio duboko prijateljstvo i intenzivnu saradnju. Dok bi vikendom organizovao orgije u svom stanu, Kinziju bi par dana kasnije slao fotografije i detaljne opise. You know, for science. Šteta što Stjuard nije stigao više da piše u životu, jer je iz ovih opisa jasno da je bio ludo talentovan i vešt. Prepoznale su to mnoge face tadašnje intelektualne scene Evrope i Amerike. Osim Kinzija, Stjuard je izgradio ozbiljna prijateljstva i sa Gertrudom Stajn i lordom Alfredom Daglasom, a upoznao je i Tomasa Mana i Žana Ženea, između ostalih.

Knjiga Secret Historian otkriva muku kroz koju je Stjuard prolazio da bi pomirio uglađenog profu Semjuela Stjuarda, koji povazdan sa francuskim intelektualcima bistri književnost i filozofiju, sa razuzdanom zveri u koju se pretvori svaki put kad na ulici vidi nekog zgodnog mornara sveže pristiglog sa prekookeanskog vojnog broda.

Vremenom je vrag odneo šalu i skontao je da nikad neće biti književna zvezda. Dao je otkaz na univerzitetu, raskantao se sa mnogim blaziranim prijateljima i okrenuo život naglavačke. Postao je tatu-majstor (u njegovom salonu se tetovirao i danski kralj Frederik IX!), seksualna mašina i full-time pornograf, koji je porno priče objavljivao pod imenom Fil Andros (Phil Andros); stavio bih link, ali nisam siguran da li Substack pušta pornjavu tek tako. :)

Prezabavni su opisi u Secret Historianu u kojima iznosi detalje iz privatnih života slavnih ljudi s kojima mu se ukrštao put. Radio je to nekako usput i gotovo nežno, bez zlobe i namere da napakosti. Tako, recimo, onako uzgred saznaš za arapskog momka koji je Ženeu bio neka vrsta housboya-konkubine u njegovom prostranom pariskom stanu, a kojeg je Stjuard naravno odmah odveo u spavaću sobu, dok je matori Žene bio u dnevnoj sobi i pisao.

Tu mi se nakako krug zatvorio. Neću zaboraviti trenutak kada sam prvi put uzeo u ruke hrvatski prevod Ženeove Gospe od cvijeća. Izdanje je iz kasnih osamdesetih, pokupljeno iz lokalne biblioteke u bloku 45. Ruke su mi drhtale dok sam čitao o svim tim krimosima, trandžama i probisvetima koji se nemilosrdno drpaju po francuskim tvorzima. Ništa mi nije bilo jasno: Da li je to seks? Da li su sve muškarci? Koji ludak je ovo pisao? Šta znače ove rečenice, pobogu?! Bila je to Srbija ‘90-ih, brale. Da li ljudi koji vide da držim ovu knjigu u rukama znaju šta ovde piše?! Zar ovo sme da se piše?! Kuku & lele.

Mislim da je i Džilijan Anderson imala sličan osećaj kada je čitala My Secret Garden. Dok privodim kraju čitanje Secret Historian, teško mi je da se ne pitam da li je moguće da i u 2023. godini knjige koje se bave seksom moraju da dižu ovakvu dževu? Zašto ovo mora da bude moj najšokantniji post dosad? Da li holivudske face poput divne Džilijan moraju da zasuču rukave i rasteraju sve te tajne & laži? Devojke, imate fore da pišete Džilijan do 28. februara. Šta čekate?